TOKOM SEZONE
Redovno održavanje bazena
Svakodnevno uživanje u bazenu je izvor zabave i relaksacije za sve generacije, ali i plodno tle za razvoj bakterija i ostalih mikroorganizama koji mogu neprijatno da iznenade i pokvare uživanje. Iz tog razloga je veoma važno pravilno održavanje bazena tokom cele sezone. Ovo podrazumeva redovne analize kojima se utvrđuje kvalitet vode, kao i odgovarajući tretman da bi voda u bazenu bila bezbedna za korišćenje.
Preporučljivo je da se novi korisnici prvobitno konsultuju sa profesionalcima oko toga kako pravilno održavati bazen. U nastavku ćemo se bolje upoznati sa tim kako se bazen održava.
Korisne informacije
- Redovno čistiti zidove i dno bazena
- Kontrolu pH i hlora vršiti na svakih 7-10 dana
- Optimalna vrednost pH je između 7,2 - 7,6
- Optimalna vrednost hlora je između 1 - 2 mg/l
- Dezinfikovati i korigovati pH na osnovu analize
Pod redovnim održavanjem bazena se podrazumeva fizički i hemijski tretman vode.
Fizički tretman vode je uklanjanje čestica nečistoća iz bazena primenom filtera, pri čemu su najčešće u upotrebi filteri sa kvarcnim peskom. Postoje i mešavine koje su obogaćene zeolitom, aktivnim staklom i aktivnim ugljem.
Pribor za čišćenje je neophodan za čišćenje zidova i dna bazena. Do filtera dopire samo nečistoća koja pluta po vodi, dok se nečistoće koje se skupljaju na dnu mogu ukloniti samo pomoću usisivača. Postoje ručni i automatski tzv. robot-usisivači na raspolaganju. Ako se bazen koristi tokom dana, onda će se tokom noći čestice koje ne plivaju nataložiti na dnu, stoga je najbolje vreme za usisavanje bazena ujutru, pre prvog dnevnog kupanja.
Hemijski tretman vode se u suštini svodi na regulaciju pH vrednosti vode i njenu dezinfekciju. Postoje ručni i automatski uređaji koji se koriste za merenje sadržaja hlora i pH vrednosti vode.
Kako održavati bazen
Za održavanje bazena je potrebno steći iskustvo ili se dobro obavestiti i, uz pomoć profesionalca, potvrditi sve korake održavanja. Obaveze oko održavanja bazena se mogu svesti na minimum uz potpunu automatizaciju kontrole kvaliteta i održavanja bazenske vode, kao i uz povremene posete profesionalaca koji poznaju materiju i održavaju sam sistem. Ukoliko održavanje obavljate sami u nastavku se možete obavestiti o svim bitnim informacijama vezanim za održavanje bazena.
Ručna kontrola kvaliteta vode
Standardni setovi za analizu bazenske vode sadrže dve epruvete koje prikazuju pH vrednost vode i nivo hlora u vodi. Prilikom analize koriste se 2 reagensa koji reaguju sa uzorkom vode i menjaju mu boju koja se može porediti sa skalom koja se nalazi pored epruveta. Na skalama su prikazane različite vrednosti pH i hlora u odnosu na boju dobijenog uzorka nakon dodavanja reagenasa, kao i koje su preporučene vrednosti prema kojima je bazenska voda adekvatnog kvaliteta za korišćenje.
Set za hemijsku analizu pH vrednosti i količine hlora u bazenskoj vodi
Analiza se radi na sledeći način: obe epruvete napuniti vodom iz bazena sa dubine od minimum 10cm. Dubina sa koje se uzima uzorak vode je bitna zato što je površinski sloj izloženiji UV zracima koji razlažu hlor, te ako se uzima uzorak sa površine dove može dati nepouzdane rezultate o procentu hlora u bazenskoj vodi. U narednom koraku se u epruvetu za pH dodaje 4-5 kapi reagensa za pH , a u epruvetu za hlor 4-5 kapi reagensa za hlor. Epruvete je potrebno promućkati i, kada se voda u epruvetama ujednači, uporediti boje je sa skalom. Na taj način se određujuje kvalitet vode u bazenu.
Optimalna vrednost pH je između 7,2-7,6. Optimalan nivo hlora je između 1-2 mg/l. Kontrolu vrednosti pH i hlora vršiti na svakih 7-10 dana. Oprati dobro epruvete nakon svakog testiranja, po završenom pranju isprati destilovanom vodom.
Šta je pH vode i zašto je bitna
Da bismo bolje razumeli zašto je pH vrednost vode važan element i zašto se radi analiza vode na pH vrednosti upoznaćemo se sa 2 standarda, a to su: pH pijaće vode i pH vode za bazene. Jedna sa drugom posledično dopunjavaju objašnjenja pojedinih fenomena koji se pojavljuju u bazenskoj vodi. pH vrednost govori kakva je voda: kisela (ispod 7), neutralna (7) ili bazna (preko 7). Kontrola pH vrednosti je prva aktivnost nakon punjenja bazena, i sprovodi se najčešće ručnim putem.
Voda za piće ima nominalnu pH vrednost u rasponu od 6 do 8,5. Voda sa pH vrednošću manjom od 7 je kisela i može da nagriza metale vodovodnog sistema, što može prouzrokovati curenje cevi. Metali koji tim procesom dospevaju u organizam mogu izazvati zdravstvene probleme. Ako je vrednost vode veća od 7 sredina je bazna i voda postaje tvrda, dajući joj ukus sode. Ova voda stvara kamenac.
Optimalna pH vrednost vode u bazenima je 7,4, jer je to vrednost pH u ljudskim očima i sluznicama, dok je optimalan raspon vrednosti od 7,2 do 7,6. Pri toj vrednosti je i dezinfekcija hlorom dobra. Niže vrednosti pH za posledicu imaju iritaciju očiju i sluznica, oštećenja bazenskog korita i agresivnu vodu koja oštećuje mehaničke komponente bazena, dok viša vrednost pH dovodi do lošije dezinfekcije hlorom, taloženja kamenca, iritacije kože i dobija se mlečno mutna voda. Zapuštena voda najčešće reaguje bazno (pHveći od 7,6).
Neodržavanje vode i povišena pH vrednost znači da je voda izrazito bazna i pogodna za razvoj algi, zbog čega voda ima zelenkastu boju i zamućena je
Za regulaciju pH vrednosti bazenske vode se koriste pH minus granulati za sniženje i pH plus granulati za povećanje pH vrednosti vode. Primenjuju se tako što se najpre rastope u plastičnoj posudi i onda izlivaju po obodu bazena ili ispred potisne cevi filtracije (mlaznice). Najčešći problem sa kvalitetom vode u bazenu je porast pH vrednosti ako je povećan broj kupača, kao i zbog upotrebe losiona i krema za sunčanje i u tom slučaju se koristi pH minus granulat, koji se priprema prema uputstvu prikazanom na ambalaži. Ovo sredstvo se naročito koristi nakon obilnijih padavina, kada je neophodno ponovo uraditi analizu kvaliteta vode i sniziti pH.
Dezinfekcija vode
Dezinfekcija vode je postupak kojim se uništavaju bakterije, alge i drugi mikroorganizmi. Dezinfekcija se vrši nakon regulisanja pH vrednosti u dozvoljenim granicama 7,2-7,6. Postoje različiti načini za dezinfekciju bazenske vode, a najčešći su: pomoću hlora, upotrebom UV lampi i sistemom na bazi elektrolize. Zajednička osobina ovih načina dezinfekcije je da uništavaju mikroorganizme koji se nalaze u bazenskoj vodi i time se voda održava bakteriološki ispravnom i bezbednom za korišćenje.
Doziranje hemijskih sredstava se vrši u skladu sa dobijenim rezultatima analize i na osnovu kojih se može utvrditi kakav tretman je potrebno da se sprovede. Večernji sati su najpogodniji za doziranje jer je preko noći manji gubitak. Količine hemijskih preparata treba proporcionalno uvećavati posle padavina, ako su temperature visoke ili ako bazen koristi više kupača nego inače. Nivo hlora treba češće kontrolisati tokom leta ukoliko je temperatura vode do 30°C, jer tada hlor brzo isparava, stoga se mora pojačati doziranje. Optimalna temperatura vode u bazenima za plivanje je oko 25°C
Šok tretman hlorom je dezinfekcioni proces koji se sprovodi nakon punjenja bazena ili kada je voda zapuštena. Za privatne bazene se najčešće koristi organski hlor u granulama u količini 100-150 g/10 m3. Najbolje je koristiti preparate na bazi organskog hlora jer su najekonomičniji i ne izazivaju nadražaje kože i sluzokože. Pre ovog procesa obavezno treba regulisati pH vrednost vode. Granule hlora prvo treba rastvoriti u vodi u plastičnoj posudi, a onda se rastvor razliva po obodu bazena ili u kompenzacioni sud. Šok tretman hlorom nikada ne koristiti istovremeno sa sredstvima za suzbijanje algi (algicidi). Kupanje je dozvoljeno tek nakon 24 časa.
Plutajući kanister za tablete hlora za bazene
Nakon toga se za dugotrajnu dezinfekciju koriste velike tablete hlora, zbog toga što se sporo tope. Doziraju se 1 - 2 tablete nedeljno tako što se stave u plivajuću posudu. Količina slobodnog hlora u bazenskoj vodi treba da je između 0,3 - 0,6 ml/l, a prilikom šok tretmana treba da bude oko 1,5 ml/l.
UV lampe za bazene predstavljaju najekološkije i najekonomičnije rešenje za dezinfikovanje bazena. Tretman vode ultraljubičastim zracima je fizički, a ne hemijski proces, koji omogućava smanjenje potrebe za hemikalijama i do 80%. Pored toga UV zrake ne mogu da izdrže ni mikrobi ni patogeni koji se ne mogu ubiti hloracijom. Ovaj tretman ne menja ukus vode, eliminiše miris hlora i ovako tretirana voda ne iritira kožu i oči. UV lampe se mogu ugraditi u već postojeće sisteme, nakon filtera za vodu. Konstrukcija izgleda kao plastična ili prohromska cev u kojoj se nalaze UV lampe (komora za UV sterilizaciju). Voda kroz ovu cev cirkuliše nazad ka bazenu nakon filtracije. UV dezinfekcija obično postiže 99,99% smanjenje bakterija i virusa i efikasnija je od procesa hemijske dezinfekcije u uništavanju virusa.Ovakav tretman nema nikakav zaostali efekat koji utiče negativno na ljude, životinje, vodeni svet, biljni svet ili okolinu.
Sterilizacijom pomoću UV lampi se voda štiti od mikroorganizama, patogenih klica, bakterija, gljivica, spora, algi i sl. Takođe, produžava i trajanje bazena pošto su značajno smanjeni erozivni efekti izazvani upotrebom hemikalija, a posledično smanjuje potrebu za hemikalijama i do 90%. Ipak, postoji potreba za dodatnim dezinfekcionim sredstvom - hlorom, ali ta potreba je smanjena za 80%. Pored toga, ovi zraci dezinfikuju vodu koja cirkuliše, ali ne i zagađivače koji se lepe na spojeve i pločice bazena, pa je za potreban povremeni dodatni tretmn, opet u daleko manjem obimu. Lampe treba održavati i čistiti povremeno, zato što se prljavština nakuplja na njima i time se smanjuje njihova efikasnost, Upotreba ovih lampi povećava potrošnju električne energije, ali znatno štedi na hemikalijama. Pa opet, ove lampe se moraju menjati jednom godišnje, što zavisi od faktora za procenu.
Levo: Uređaj za UV dezinfekciju bazenske vode; Desno: Uređaj za elektrolizu bazenske vode - salinizator
Uređaji za dezinfekciju vode na bazi elektrolize su sve zastupljeniji u održavanju bazenske vode. Ovo je ekološko i ekonomično rešenje. Sam uređaj se može instalirati prilikom izgradnje bazena ili na već postojeću instalaciju nakon filtera. Uređaj za elektrolizu se sastoji od cilindra sa elektrodama koji se povezuje na sistem cevi u tehničkoj prostoriji, obično posle grejača za vodu, na povratku vode u bazen. Sredstvo koje se koristi u ovom procesu je natrijum-hlorid tj. so. Kontrolni panel se montira na zid i programira prema potrebi, a napaja se strujom iz mreže. Proizvodnja natrijum-hipohlorita se mora prilagoditi životnoj sredini i karakteristikama vode: provodljivost vode (proprocionalna sadržaju soli), temperaturi vode, zapremini bazena i pH vrednosti vode.
Elektroliza funkcioniše tako što natrijum-hlorid (NaCl) i voda (H2O) pod uticajem električne energije reaguju dajući prirodno dezinfekciono sredstvo natrijum hipohlorit (NaOCl) koji uništava alge, bakterije i klice. Rastvor soli u vodi je obično između 4 i 7%. Pošto je natrijum-hipohlorit dezinfekciono sredstvu na bazi hlora time prestaje potreba za korišćenjem tableta hlora. Međutim, kao i kod svake elektrolize postoji tendencija stvaranja naslaga kamenca na elektrodama, pa ih treba redovno čistiti.
Najčešći problemi sa bazenskom vodom
Uzroci: Plivači se žale na peckanje očiju, nosa ili na suvu i nadraženu kožu, problem je sigurno u sastavu vode. pH je previsok ili prenizak.
Rešenje: Ispravljanje pH vrednosti na 7,2 – 7,6 pomoću hemikalija. Šok tretman hlorom.
Uzroci: Mnogi vlasnici bazena se žale da voda u bazenu nije čista, iako hlora ima jer se njegov miris oseća. Ako se urade merenja može se utvrditi da je nivo slobodnog hlora nizak. Preostali hlor reaguje sa amonijakom i drugim jedinjenjima koja sadrže kiseonik.
Rešenje: Šok tretman hlorom.
Uzroci: Neodržavanje bazena i bazenske vode i visok pH vode, sto dovodi do rasta algi.
Rešenje: Ispravljanje pH vrednosti na 7,2 – 7,6 pomoću hemikalija. Šok tretman hlorom.
Uzroci: Niska pH vrednost. Hlor reaguje s gvožđem u vodi, koji je normalno prisutan, ali se ne može videti. To takođe može uzrokovati braonkaste mrlje na zidovima i podu bazena.
Rešenje: Smanjiti tretman hlora do vrednosti ispod 0,5ppm. Usisivačem ukloniti smeđe mrlje.
Uzroci: Topli dani sa puno vlage u vazduhu, olujno nevreme neredovno održavanje.
Rešenje: Očistiti bazen. Regulisati pH vrednost. Šok tretman hlorom. Nakon minimum 24h upotrebiti sredstva za uklanjanje algi. Ponovo očistiti bazen.
Uzroci: Neredovno održavanje, čišćenje i kontrolisanje pH vrednosti.
Rešenje: Čišćenjem skinuti alge, dodati sredstva za uklanjanje algi. Šok tretman hlorom naredna dva dana u popodnevnim časovima. Redovna provera pH vrednosti pre svakog tretmana hemikalijama.
MI GRADIMO BAZENE
projektovanje i izgradnja
svih vrsta bazena
Telefon: +381 (0) 63 545 556
www.omegasolution021.rs